Отворено писмо: Национални програм развоја и здравља младих

Поштоване колегинице и колеге,

У наставку можете прочитати отворено писмо у вези са израдом Националног програма развоја и здравља младих које упућујемо ресорним министарствима.

Своју подршку можете исказати попуњавањем упитника који се налази у прилогу. Титула, име и презиме са афилијацијом биће објављено на вебсајту Удружења за јавно здравље Србије, а списак потписника ћемо ажурирати сваког дана.

Подршку најпре очекујемо од колегиница и колега запослених у мрежи института и завода за јавно здравље, здравствених и образовних установа, истакнутих појединаца који се баве здрављем и правима младих, невладиних и омладинских организација.

С поштовањем,

Удружење за јавно здравље Србије

———

Влади Републике Србије

Министарству здравља Републике Србије

Министарству омладине и туризма Републике Србије

Министарству просвете Републике Србије

Министарству за бригу о породици и демографију Републике Србије

Предмет: Отворено писмо у вези са израдом Националнoг програма развоја и здравља младих

Поштовани,

Обраћамо се испред Удружења за јавно здравље Србије (УЈЗС), националног и непрофитног удружења садашњих и будућих јавноздравствених професионалаца и других заинтересованих појединаца који су посвећени промоцији науке и мултидисциплинарној сарадњи у циљу унапређења и очувања здравља заједнице.

Забринути за очување и унапређење здравља младих, позивамо на хитну, међусекторску сарадњу у циљу израде Националног програма развоја и здравља младих.  

Према последњем попису из 2022. године, у Републици Србији живи 1.047.543 младих особа узраста од 15 до 29 година. Стопе оболевања и умирања су у овој узрасној групи најниже, али оно што ову групу чини посебно осетљивом је формативни период живота током којег би требало да се усвајају здраве животне навике од кључне важности за будући квалитет живота. С обзиром на то да млади представљају витални капацитет и драгоцени ресурс сваке државе, брига о њиховом здрављу превазилази оквире здравственог система и тражи ефикасну међусекторску сарадњу и стратегију.

Бројна домаћа и међународна истраживања указују на то да се млади сусрећу са значајним изазовима у вези са очувањем здравља. Могуће је набројати препознате факторе ризика попут навике пушења, злоупотребе алкохола и других психоактивних супстанци, физичке неактивности,  вршњачког насиља, неадекватне исхране и ризичних сексуалних пракси.  Доминација дигиталне комуникације међу младима и ризици и опaсаности које доноси доступност ризичних садржаја, те изложеност узнемиравању и малтретирању, донела је нове изазове који се најпре тичу менталног здравља младих и појаве нових бихејвиоралних зависности.

Како би се увидела озбиљност тренутне ситуације, довољно је осврнути се на узнемиравајуће резултате последњег Истраживања о понашању у вези са здрављем деце школског узраста из 2022. године .

Међу ученицима седмог разреда основне школе бележи се 7,3% пушача, док у првом разреду средње школе 18,1% пуши. Сваки пети ученик пријављује да је пробао електронске цигарете. Трећина (33,2%) ђака првог разреда средње школе је бар једном током живота било у алкохолисаном стању, док две трећине (65,3%) наводи да су бар једном током живота пили алкохол.Сваки шести ученик (16,8%) првог разреда средње школе пријављује учествовање у тучи три или више пута током последњих годину дана, а сваки десети дечак петог (11,0%), односно седмог разреда основне школе (9,8%) пријављује злостављање у школи два или три пута и чешће у последњих неколико месеци. Скоро петина ученика (18.9%) је прекомерно ухрањена или гојазна према самопроцењеним подацима о телесној висини и телесној маси.

Због свега наведеног, сматрамо да је од кључне важности израда Националног програма развоја и здравља младих. Овакав стратешки и оперативни документ би позиционирао здравље младих међу приоритете заједнице од локалног до националног нивоа. Садржај програма подстицао би међусекторску сарадњу у циљу оснаживања младих за активности које вреднују, промовишу и развијају здрав начин живота, здраве облике понашања и позитивну повезаност младих са својом околином. Подсећамо, претходни састави Владе Републике Србије већ су усвајали сличне стратешке документе, али последњи датира из 2006. године .

Предлажемо следеће активности за чију је реализацију потребна недвосмислена политичка, техничка и материјална подршка:

1. Формирање радне групе за израду Националног програма развоја и здравља младих, а потом и радне групе који се бави имплементацијом и евалуацијом;
2. Успостављање обавезног годишњег извештаја о здрављу младих који укључује спровођење теренског истраживања на националном репрезентативном узорку младих;
3. Организација годишње националне конференције о здрављу младих која подстиче сарадњу свих кључних актера, укључујући младе и њихове представнике;

Колегинице и колеге из Удружења, као и други потписници овог писма исказују своју подршку иницијативи и потврђују своју заинтересованост у погледу организовања стручне расправе и мапирања будућих активности у овој области.

С поштовањем,

Др Драгослав Поповић
Удружење за јавно здравље Србије

 

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSe-lOlGRl4_d4L_WAPe3MX5NbIbYBFeayhbopWMY1yQwj-kxw/viewform